Osnovna delatnost Narodnog pozorišta u Leskovcu je umetničko književno stvaralaštvo i scenska umetnost.

pozoriste01 pozoriste2

Počeci pozorišnog života u Leskovcu datiraju iz daleke 1896.godine, kada je Radoje Domanović, ondašnji profesor Gimnazije formirao diletansku družinu nazvavši je „Građansko Pozorište Jug Bogdan“. Iste godine izveden je komad „Boj kosovski“ autora Matije Bana.Pozorišna družina je prestala da radi 1898. godine odlaskom Domanovića iz Leskovca.

Međutim, od 1898. do 1926. godine Leskovac nije ostao bez pozorišnih predstava.U Leskovac su gostovale, po nekoliko meseci, pozorišne družine iz Beograda, Niša, Skoplja, Zaječara, Šapca, putujuća pozorišta i dr.

23. avgusta 1926. godine prema pisanju Sretena Dinića, kulturnog radnika i književnika, u Leskovcu je osnovano profesionalno pozorište pod nazivom „LESKOVAČKO GRADSKO POZORIŠTE“.
10. oktobra 1926. godine prikazana je prva predstava „Smrt majke Jugovića“. Rad ovog pozorišta bio je kratakog veka ali je već 18. novembra 1934. god. u Leskovcu osnovano „AKADEMSKO POZORIŠTE“, koje je okupilo napredne studente i omladinu iz Leskovca i okoline.

pozoriste3 vukova_nagrada

19. januara 1935. godine prikazana je prva predstava „Običan čovek“ od B.Nušića. AKADEMSKO POZORIŠTE je radilo sve do februara 1941, godine.
Posle oslobođenja Leskovca 23. oktobra 1944. god. osnovana je dramska sekcija pri Okružno Kulturno prosvetnom odboru, a kasnije prerasta u Narodno Pozorište.
Od 03. oktobra 1970. Narodno Pozorište radi, jedino u Jugoslaviji, kao pozorište bez blagajne, ostvarujući tako ideju reditelja Dušana Mihailovića.
Pozorište je nagrđeno Ordenom bratstva i jedinstva i Vukovom nagradom. Scenski umetnici leskovačkog pozorišta dobitnici su brojnih nagrada na Susretima „Joakim Vujić“ i festivalima.
1985. godine pozorište je učestvovalo na XX Sterijinim igrama u Novom Sadu.
1996. godine pozorište je obeležilo stotu godišnjicu pozorišnog života u Leskovcu.

Plan rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Leskovcu
pozoriste_projekat02 pozoriste_projekat01