Милош Радовић
Супервизор: Проф. Светозар Тоза Рапајић
Лица :
Јелена Бладисављевић……………..Маја Јанковић
Михаило Медовић – Меда………….Иван Јанковић
‘’Чорба од канаринца’’ – представа Милоша Радовића, прича са доста хумора о разуму и осећајности, стрпљењу и разумевању. Идеализовање партнера као једини начин опстанка, бег од стварности и један канаринац као сведок љубави.
‘’Чорба од канаринца’’ је комедија о браку, приручник за оне који размишљају о уласку у брак и огледало оних који су већ у њему. Универзитетски професор, Михајло Медовић у зрелим годинама одлучује се на улазак у брак са Јеленом, својом петнаест година млађом вереницом. Хвата га паничан страх од промена које ће уследити ступањем у брак па заједно решавају да брак испробају у последњих пет минута који су им преостали до потписивања брачног уговора. У ових пет минута пролазе кроз све фазе брачног живота, од прве брачне ноћи,, преко развода до поновног сусрета.
ПРЕМИЈЕРА 28.05.2009.
Реч професора
Канаринац? Симбол мале домаће среће, уређеног породичног живота, складне мале заједнице у којој се људи воле, разумеју и налазе подршку и утеху пред недаћама и препрекама које онај велики спољни живот ставља пред све нас. Али када живот неумитно пролази током на који не можемо да утичемо, неуспеси и промашаји се нагомилавају, сан о срећи се распршује, илузије нестају и уместо њих настају горка разочарења и незадовољства. Па још када спољни живот око нас постане толико ужасан, околности толико неподношљиве да је у њима немогуће одржати равнотежу, љубав се круни док се не претвори у своју супротност, у немогућност комуникације, у узајамно оптуживање, па понекад и у мржњу. Остаје само самоћа и борба за одржавање голе егзистенције. Па и тај канаринац, уместо симбола домаће среће, постаје једини саговорник, али и доспева у опасност да заврши у чорби, као што и драге успомене могу послужити за потпалу, и тиме се брише читав претходни живот, као да није ни постојао.
Комад Милоша Радовића је мали и непретенциозан, као што је мала, али неопходна и та домаћа срећа. Кроз форму сна, која омогућава и неке невероватне обрте, долазимо до оптимистички осећања да је ипак, ипак и ипак и поред свега што носи понекад ужасна и непредвидива реалност, та мала домаћа срећа ипак нешто што нас може спасти чак и када се све руши око нас, да су мале ствари у животу исто толико важне колико и велике, и да канаринац ипак неће завршити у чорби.