МАНДРАГОЛА

Николо Макијавели

Режија и адаптација: Југ Радивојевић

ЛИЦА:
КАЛИМАКО …………… Драган Божа Марјановић
СИРО ……………………. Маја Јовановић
МЕСЕР НИЧА ………… Предраг Смиљковић
ЛИГУРИО ………………. Иван Јанковић
СОСТРАТА …………….. Сузана Грујић
ЈЕДНА ЖЕНА …………. Маја Јанковић
ЛУКРЕЦИЈА ……………. Наташа Станковић
Вокал ………………….. Јована Гроздановић
Соло гитара …………. Риста Гроздановић
Бас гитара ……………. Владимир Ђорђевић Цуле
Бубањ ………………….. Томица Машковић

Николо Макијавели
(3. мај 1469 – 21. јун 1527) је био италијански политички филозоф током ренесансе. Као управни службеник у Фиренци, Макијавели је постао кључна фигура у реалној политичкој теорији, кључној за касније студије у политичким наукама. Његова најпознатија књига „II Principe“ (Владалац), је књига којој је намена била да буде приручник за владаре. Издата након његове смрти, књига је заговарала теорију да све што је било потребно било је неопходно – ратни пример утилитаризма и реалполитике. Макијавелијеве теорије су разрађене у двадесетом веку.
Данас је овај ренесансни филозоф, писац и државник најпознатији по крилатици „циљ оправдава средства“. Они који га не воле називају га „безбожним циником“, а они који му се диве, сматрају га или реалполитичарем или врхунским сатиричарем.
Макијавелија сви описују као веома радозналог и проницљивог, који је на основу малих детаља умео да открије велике тајне и који се трудио да богата искуства из дипломатских мисија примени у својој републици. Његова политичка филозофија не тежи идеализованом друштву, већ систему управљања државом у реалним околностима. Он, проучавајући прошлост и упознавајући се са сопственим окружењем, долази до кључног закључка за своју доктрину – људи су покварени! Уколико владар жели да опстане на свом трону, мора бити свестан ове непроменљиве чињенице и делати у складу са њом.
И Платон је допуштао „племените лажи“ како би се очувао ред у друштву.
За време владавине породице Медичи, Макијавели бива 1513. године ухапшен, па касније прогнан на старо породично имање ван Фиренце где се посвећује писању.
1527. године Фиренца се ослобађа тираније Медичијевих, и Макијавели се понадао да ће поновном успостављању републике задобити стари положај.
Међутим, републиканци су му замерили и оно мало наклоности што је успео да задобије од породице Медичи. Умро је разочаран, непуних месец дана по поновном успостављању републике, 21. јуна 1527. године.